EKSTRAKT  ČAGE – NEUTRALIZATOR  SLOBODNIH RADIKALA

Caga gljiva 2U prirodi postoji svima poznata supstanca, koja izaziva rđanje gvožđa, čini da mast bude gorkog ukusa, a u ljudskom organizmu oštećuje molekule DNK, pogoršava pamćenje I ubrzava starenje. Taj rušilački, najrasprostranjeniji hemijski elemenat na zemlji I u ljudskom telu je – kiseonik. Bez njega čovek ne može živeti, ali u isto vreme on se ponekad preobraća u veliku opasnost za zdravlje. Svakodnevno dišemo zagađeni vazduh, jedemo hranu s hemikalijama, pijemo vodu u kojoj se sadrže desetine štetnih materija, vodimo život pun stresova. Naučnici su utvrdili da, pod dejstvom navedenih faktora, nastaje formiranje takozvanih “slobodnih radikala,” koji izazivaju ubrzano razaranje I deformaciju ćelija organizma.
Problem je povezan sa strukturom ovog gasa. U standardnom vidu jedro atoma kiseonika okruženo je s osam elektrona, koji se povezuju u parove, formirajući stabilne bezopasne molekule. Ali ponekad, pod dejstvom spoljnih faktora, u molekulu se umanjuje ili, nasuprot, dodaje jedan elektron. Tada nastaju izuzetno aktivne materije – slobodni radikali. Kao spoljni faktori koji preobraćaju kiseonik iz druga u neprijatelja, mogu biti I duvanski dim, gradski smog I ultravioletno zračenje. Slobodni radikali kao “molekularni teroristi.” “riju” po živim ćelijama organizma, pretvarajući sve u haos. Težeći da obezbede normalnu količinu elektrona, oni su spremni da “otrgnu” nedostajuću česticu od prvog molekula izazivajući lančanu reakciju razaranja. Ovaj proces, poznat pod nazivom “oksidativni stres,” smatra se uzročnikom mnogih oboljenja – od katarakte I gubitka mišićne mase do raka.

UZROCI NASTANKA VIŠKA SLOBODNIH RADIKALA U LJUDSKOM ORGANIZMU

– Hemikalije u hrani
– Stres
– Proces starenja
– pušenje
– Faktori životne sredine, njeno zagađenje
– Slabljenje imunog sistema
– Sunčana radijacija – ultravioletna zračenja

Potpuna zaštita od slobodnih radikala je, naravno, nemoguća. Ali njih je moguće neutralisati. Tu će nam, upravo, i pomoći antioksidanti čage.
Antioksidanti neutralizuju slobodne radikale dajući im svoj sopstveni electron, samim tim prekidajući lančanu reakciju. Specifičnos antioksidanata je u tome što, čak I posle davanja svog elektrona, molekul ostaje u stabilnom stanju I ne postaje slobodni radikal. Antoksidanti igraju ulogu lovaca na slobodne radikale, pomažući time izbegavanje oksidantnih povreda ćelija.
Istraživanja su pokazala da čaga, s njenim visokim nivoom koncentracije antioksidanata, poseduje velik potencijal nalaženja I uništavanja slobodnih radikala I samim tim zaštite ćelija od oksidacije. Postoje testovi koji utvrđuju količinu antioksidanata u svakom prehrambenom artiklu. Ekstrakt čage dat je na ispitivanje u jednu od najuglednijih laboratorija u svetu Brunswick Lab (SAD), da bi se utvrdila sposobnost ekstrakta čage da se bori sa svim, na današnji dan poznatim, osnovnim radikalima, koji su prisutni u našem organizmu. Pet slobodnih radikala koji razaraju naše ćelije I sposobnost ekstrakta čage da se bori s njima (mole TE – gram) su:
PEROXYL – 1.584
HYDROXYL – 29.300
PEROXYNITRITE – 107
SUPER OXIDE ANION – 8,825
SINGLET OXYGEN – 163
Znači, ukupna sposobnost uništavanja slobodnih radikala ekstrakta čage je 39.979 mole TE- gram. Tako visoku koncentraciju antioksidanata ne saadrži ni jedan poznati biljni proizvod. Radi poređenja, nar ima (mole TE – gram) 105, borovnica 26, čokolada 40,2.

Prevod sa ruskog chagovedenie

GU RUSKI ONKOLOŠKI CENTAR N.N. BLOHINA
Otvoreno Akcionarsko Društvo „Holding „Edas“
ČAGA I ČAGALUKS
U terapeurskoj i profilaktičnoj primeni
M.J. ŠAŠKINA, P.N. ŠAŠKIN, A.V. SERGEJEV, L.K. GORJANOVA

U narodnoj medicini čaga je poznata pod nazivom „crna brezina gljiva.“ Čaga je od starina omiljeno sredstvo stanovnika severnih i srednjih reona Rusije za profilaktiku i lečenje želudačno – crevnih oboljenja i raka. Po predanju – ruski knez Vladimir Monomah izlečio je rak na usni pomoću brezine gljive. Pomoću čage, zajedno s drugim biljkama, leče čir želuca i dvanaestopalačnog creva, gastritis. Čagu takođe koriste prilikom oboljenja jetre i žučnih kanala, oboljenja sistema za izlučivanje urina i ženskih polnih organa, nervnog rastrojstva i oboljenja srca i krvnih sudova. U poljskim uslovima, u šumi, piju čaj od čage prilikom rastrojstva želuca, teškoća i bolova u crevima. Čaj od čage veoma je popularan kod lovaca i šumara. On utoljava glad, uklanja zamor, ojačava, poboljšava opšte stanje organizma i povišava radnu sposobnost. U nekim reonima, umesto čaja, stanovnici koriste čagu. Uočeno je da je da je u tim reonima manje obolelih od raka nego u susednim. Čagu koriste kao sredstvo za ukupno jačanje i povišenje opšteg tonusa organizma. Koncentrat čage koristi se i za sniženje arterijskog ili venskog pritiska. Koncentratom čaja leči se paradentoza, ekcem, dermatitis, psoriaza. Inhalacijama s korišćenjem čage eliminiše se upalni proces raka grla, što olakšava disanje. Posipanjem praška čage na ogrebotine i rane sprečava se njihovo zagnajanje. Čaga je netoksična, dobro se podnosi i praktično nema kontraindikacija pri primeni.

PRIPREMA SIROVINE: Čaga se koristi samo sa živih ili sveže rezanih starih breza. Na starim natrulim brvnima čaga se razlaže, u njoj se veoma brzo smanjuju biološki aktivne materije. Gljiva se skida sekirom sa stabla, meki unutrašnji deo se udaljava. Kvalitet sirovina, njihova lekovita svojstva i standardnost zavise od pravilne pripreme. Različiti i protivrečni rezultati izučavanja farmakoloških aktivnosti čage, dobijeni od raznih autora, uzrokovani su time što su koristili nekvalitetnu čagu, skinutu u osnovi breze ili starog brvna. Štetno je pripremati čagu u nepovoljnim ekološkim reonima, u blizini krupnih industrijskih centara, autoputeva.

EKSPERIMENTALNO – TEORIJSKE KARAKTERISTIKE ČAGE I ČAGALUKSA

ŽELUDAČNO – CREVNA OBOLJENJA: Veoma ubedljiva su višegodišnja klinička praćenja obolelih od hroničnog gastritisa, polipa, čira želuca i dvanaestopalačnog creva pri lečenju preparatima od čage. Ova oboljenja želudačno – crevnog trakta smatraju se za predtumorna. Razvoju raka želuca prethode poremećaji, koji izazivaju funkcionalana rastrojstva sa pratećim razvojem patomorfoloških promena, u formi predtumornih oboljenja ( gastritis, polipi, čir ). Opredeljujući se za čagu pri lečenju, autori su se rukovodili time što čaga, utičući na narušene funkcije nervnog sistema, može menjati reaktivnost organizma, doprineti normalizaciji procesa i pozitivnom kraju oboljenja. Čaga u monoterapiji i u sadejstvu sa tradicionalnim lečenjem, pokazala je visoku terapeutsku efektivnost prema hroničnim oboljenjima, posebno neurogene etiologije. Kod svih bolesnika poboljšalo se opšte stanje, pri dužoj primeni normalizovali su se funkcionalni pokazatelji, smanjili i iščezli bolovi, nestali ili umanjili polipi. Svi istraživači beleže da pri lečenju hroničnih gastritisa i polipa preparati čage deluju blagotvorno na bolesnike pri neprekidnoj i dužoj primeni. Pošto preparati nisu toksični u lekovitim dozama, autori ih preporučuju za lečenje obolelih s neoperisanim polipima želuca i obolelih kod kojih su se polipi ponovo razvili posle operativnog zahvata. U poređenju sa delovanjem tradicionalnih sredstava, terapija preparatima čage se pokazala kao efikasnije sredstvo, koje kod većine obolelih izaziva brže poboljšavanje stanja a zatim potpuni prestanak boli, nestanak mučnine, podrigivanja, povraćanja, normalizaciju stolice, poboljšanje apetita, opšteg stanja, raspoloženja, sna. Prilikom lečenja obolelih od čira u akutnoj fazi, čaga se pokazala kao efikasnije sredstvo u poređenju sa tradicionalnom terapijom. Ona ne samo da uklanja bol, nego i normalizuje funkcije creva i povišava opšti tonus. Radi ubrzanja dejstva prilikom akutnog oboljenja čira, može se preporučiti čaga u kopleksu sa drugim medikamentima za lečenje obolelih kako u bolnici tako i na kućnom lečenju.